LOTIN-КИРИЛЛ

O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar mahkamasining 2013-yil 28-mart kunidagi 89-sonli qarori hamda “Navoiyuran” davlat korxonasi direktorining 88-sonli buyrug’iga  asosan ShKB OYXTTE bo‘limi xodimlari hamda soxa mutaxasislari bilan hamkorlikda.  

“Navoiyuran” DK  Uchquduq ishlab chiqarish maydoniga qarashli “Sulfat kislotasi ishlab chiqarish sexi”, “Geotexnologik koni”da tashkilot bo‘linmalarining yengil alangalanuvchi suyuqliklar va yonuvchi suyuqliklar, yonuvchan gazlar hamda portlovchi moddalarni tashish bilan band bo‘lgan avtomobil haydovchilari, neft bazalari, yoqilg‘i moylash materiallari bo‘yicha masul xodimlar, moddiy tovar boyliklar bo‘yicha javobgar shaxslar (ombor mudirlari, omborchilar), elektrgazpayvandchilar bilan  yong’in texnik minimum bo‘yicha aniq maqsadli kurslar tashkil qilinib unda tashkilotning bo’linmalarida mehnat qilayotgan 179 nafar xodimlarining yong’in xavfsizligi bo’yicha bilim va ko’nikmalari oshirildi.

Bunday o’quv kurslarini tashkil qilishdan maqsad tashkilotda mehnat qilayotgan ishchi xodimlarining xavfsizligini ta’minlash hamda davlatimiz tabiiy resurslari va moddiy boyliklarini har qanday talofatlardan asrashdan iborat.

 

 

ShKB OYXTTEB inspektori leytenant E.I.Xomitov

ShKB OYXTTEB kichik inspektori oddiy askar F.B.Ulugov

 

      Favqulodda vaziyatlar vazirining 2025-yil 17-may kuni “Respublikada yong‘inlarni oldini olishga qaratilgan “Dolzarb-30 kun” profilaktika tadbirini o‘tkazish to‘g‘risida”gi 173-sonli Farmoyishiga asosan ShKB OYXTTE bo‘limi inspektorlari va 8-Yong‘in qutqaruv qismi xarbiy xizmatchilari bilan birgalikda ShKBga qarashli Markaziy moddiy-texnika bazasida yong‘in xavsizligini ta’minlash bo‘yicha “Dolzarb-30 kun” tadbiri tashkil etildi. Bu tadbirda jami 33 nafar ishchi va xizmatchilarga yozning issiq kunlarida elektr moslamalaridan xavfsiz foydalanish ish joylarida va aholi yashash xonadonlarida yong‘in xavfsizligi qoidalariga rioya qilishga doir zaruriy tavsiyalar berildi. Profilaktik tadbirda yong‘in o‘chirish avtomobili va yong‘in o‘chirish asboblarining ko‘rgazmali namoyishi hamda birlamchi yong‘in o‘chirgichlardan to‘g‘ri foydalanish, favqulodda holatlarda harakatlanish tartibi tushuntirib o‘tildi.

     Joylarda o‘tkazilayotgan tadbirlarda fuqarolarning yong‘in xavfsizligi to‘g‘risida tushunchalarga ega bo‘lishi sodir bo‘lishi mumkin bo‘lgan har qanday favqulodda vaziyatlar va yong‘inlarni oldini olishga, yong‘in zararlarini kamaytirishga samarali xizmat qiladi.

    Obyektda o‘tkazilgan “Dolzarb 30 kun” tadbirida ishchi xizmatchilar kun davomida obyekt hududida va yashash xonadonlarida yong‘in xavfsizligiga amal qilishi, shuningdek oila azolariga elektr moslamalari va gaz qurulmalariga befarq bo‘lmasliklarini takidladi.

    

ShKB OYXTTEB inspektori leytenent   Shukurillayev Oybek

ShKB OYXTTEB inspektori leytenent Xomitov Elyor

   Ҳар йили баҳорнинг охирги ойларида мактаб ва олий таълим муассасаларида битирув маросимлари ўтказилади. Бу кун – ҳар бир талабалик ёки ўқувчилик йўлини босиб ўтган ёшлар учун унутилмас сана, катта ҳаётга қўйиладиган илк қадамдир.

    Битирувчилар – келажагимиз эгалари. Улар билим, меҳнат ва интилиш билан бу босқичга етиб келишди. Уларнинг орзулари катта, мақсадлари равшан. Бу кун – уларнинг юзларида шодлик, қалбларида эса янги умидлар порлаб турибди.

   Битирув маросимлари фақатгина расмий тадбир эмас, балки устозлар ва ота-оналар учун ҳам ғурурли лаҳзадир. Чунки ҳар бир битирувчи – уларнинг меҳнати, сабри ва муҳаббатининг самарасидир. Устозлар уларга билим, тарбия ва юксак инсонпарварлик туйғуларини бериб, ҳақиқий ҳаётга тайёрлаб келишди.

Биз битирувчиларга келажакда омад, эзгу ишлар ва юрт равнақига ҳисса қўшишларини тилаймиз. Улар – янги замоннинг лидерлари, мамлакат ривожига ҳисса қўшадиган фидоий йигит-қизлардир.

Шундай экан, азиз битирувчилар, олдингизда улкан йўл очиқ. Умид, ишонч ва меҳнат билан бу йўлни босиб ўтинг. Эл-юртимиз сизнинг зафарли қадамларингиздан фахрланади!


Норова Хилола 18- мактаб укитувчиси

   Бугунги кунда хаммамизга маълумки Ўзбекистон жахон хамжамияти миқёсида ўзининг муносиб ўрнини беқиёс даражада одимлаб бормоқда. Бунда асосан ташки сиёсат ва дипломатик алоқаларда олиб борилаётган чуқур стратегик ислоҳотлар жамиятнинг барча соҳалари ривожига салмоқли хисса қўшиб келмоқда. Бунинг мисолида Президент Шавкат Мирзиёевнинг жорий йил 19–22 май кунлари Венгрия ва Словенияга амалга ошираётган расмий ташрифлари ҳам ана шу сиёсий юришнинг мантиқий давомидир. Ташриф давомидаги иқтисодий ислоҳотлар¬ни фаол амалга ошираётган Ўзбекистон-Словения компанияларига турли тармоқлар, жумладан, тўқимачилик, фармацевтика, саноат, озиқ-овқат ва тўқимачилик тармоқларида қурилиш, фармацевтика ва туризм саноа¬ти, энергетика, логистика, туризм каби жабҳаларда ҳам қўшма лойиҳалар амалга оширилиши мамлакатлар инфратузилмаси ривожи мухим хисобланади. Бугунги кунда бетакрор табиати ва ривожланган сайёҳлик инфратузилмаси билан машҳур Словения Ўзбекистонлик сайёҳларда катта қизиқиш уйғотмоқда. Шу билан бирга, туризм, маданий гуманитар, таълим ва маданий мерос сохалардаги ўзаро келишувлар жаб-ҳадаги яқин ҳамкорлик халқлар ўртасидаги ўзаро ҳамжиҳатлик ва дўстликни мустаҳкамлашга ҳисса қўшмоқда. Шунинг учун бу соҳани ривожлантириш ўзаро манфаатли ва самарали бўлиши мамлакатлар тараққиётининг изчил қадамларидан биридир. Дипломатик муносабатлар ўрнатилганининг Ўзбекистон ва Словения ўзаро ҳурмат ҳамда умумий манфаатларга асосланган ҳамкорликни янада мустаҳкамлаш истагини намоён этмоқда. Шу нуқтаи назардан, Ўзбекистон Президенти¬нинг Словенияга бўлажак ташрифи ва музокаралар икки томонлама муносабатларнинг янги уфқларини очиб, уларга жадал тус бериши шубҳасиз. Ўзаро инвестициявий шерикликдан томонлар¬нинг манфаатдорлиги ҳамкорликни ривожланти¬ришнинг муҳим омилидир. Бундай манфаатли ҳамкорлик ривожланиши мамлакатлар иқтисодиёти, сиёсий барқарорлик ҳамда ижтимоий маданий сохани ривожлантириши учун хизмат қилади.

Умар Худойқулов
Халқ депутатлари Учқудуқ туман Кенгаши депутати
Учқудуқ туман “Инсон” ижтимоий хизматлар маркази директори

       Венгрия  бош вазири Виктор Обраннинг таклифига биноан Ўзбекистон президенти Шавкат Мирзиёев расмий ташриф билан 19 май куни  Будапештга борди.

       Ташриф дастурига мувофиқ олий даражадаги  музокаралар бўлиб ўтиши назарда тутилган бўлиб, кун тартибига мувофиқ ташкилот  доирасидаги кўп қиррали ҳамкорликнинг бугунги ҳолати ва истиқболлари юзасидан фикр алмашинди, амалий ҳамкорликнинг долзарб масалалари муҳокама қилинди.

       Давлатимиз раҳбари ўз сўзида жаҳонда рўй бераётган  геоиқтисодий ва геосиёсий зиддиятлар,  минтақавий низолар ва иқлим ўзгариши оқибатида кучайиб бораётган  бугунги мураккаб вазият шиддат билан ўзгариб бораётганини қайд этди. 

        Президентимиз долзарб халқаро муаммоларни ҳал этишда, биринчи навбатда, ҳалқаро ҳуқуқ нормалари ва БМТ Низомига таянган ҳолда ташкилот, давлатларнинг умумий ёндашуви ва позицияларини мустаҳкамлаш муҳимлигини  қайд этиб ўтди. Давлат раҳбари Венгриянинг расмийлари,  етакчи банк ва  компаниялари раҳбарлари билан учрашувлар ўтказди. 

      Шавкат Мирзиёев Будапештда бўлиб ўтган Туркий давлатлар ташкилотининг  норасмий саммитида иштирок этди. 7 та давлат раҳбарлари иштирок этган  ушбу саммитда Будапешт диклорацияси, ҳамкорликнинг устувор йўналишлари бўйича  қатор ҳужжатлар қабул қилинди.

     - Саммитда инновацион лойиҳаларни қўллаб-қувватлаш учун Қўшма венчур компанияси ва Ташкилотга аъзо мамлакатларнинг инвестициявий имкониятларини тақдим этадиган ягона портал ташкил этиш;

      - Кимё, энергетика, тоғ-кон, енгил саноат, фармоцевтика, чарм-пойабзал, озиқ –овқат ва қурилиш тармоқларида йирик ишлаб чиқариш қувватларини ташкил этиш бўйича алоҳида дастур ишлаб чиқиш;

     - ТУРКСОЙ фаолияти  ва тузилмасини такомиллаштириш бўйича таклифлар ишлаб чиқиш ҳамда Туркий маданият жамғармаси кенгашининг навбатдаги йиғилишини Ўзбекистонда ўтказиш;

      - қурғоқчилик ва   экологик муаммоларни олдини олиш бўйича қўшма “йўл харитаси” ни ишлаб чиқиш сингари таклифлар берилди ва қўллаб –қувватланди.

       Сермазмун ва самарали таклифларга бой бўлган президент Ш.Мирзиёевнинг Будапештга ташрифи нафақат туркий ҳалқлар балки Осиё ва Европа давлатлари ўтрасидаги ўзаро ҳамкорлик ва барқарорликни таъминлашига ишонамиз.

 

    Халқ депутати Учқудуқ туман кенгаши

    котибят мудири М.Камолова

   Тасвирий санъат — бу инсоннинг ички туйғулари, фикрлари ва дунёқарашини образлар орқали ифодалаш санъатидир. Бу санъат тури тарихан жуда қадимий бўлиб, илк одамлар ғор деворларидаги расмлар орқали ўз ҳаётини ва тафаккурини акс эттирганлар. Бугунги кунда эса тасвирий санъат кўплаб йўналишларга эга: расм, графика, ҳайкалтарошлик, дизайн ва бошқалар.

   Тасвирий санъат орқали инсон табиат гўзаллигини, миллий анъаналарни, тарихий воқеаларни ва замонавий ҳаётни ўзгача тарзда кўрсата олади. У инсонни нафосатга, гўзалликни англашга, қалбини мусиқа каби ларзага келтиришга қодир. Шунинг учун ҳам тасвирий санъат фақат кўз учун эмас, қалб учун ҳам озуқа ҳисобланади.

   Ҳар бир халқнинг ўз миллий тасвирий санъати бор. Ўзбекистонда миниатюра, керамика, ҳунармандчилик, наъққошлик каби анъанавий санъат турлари асрлар давомида ривожланиб келмоқда. Замонавий рассомлар эса ушбу анъаналарни давом эттириб, уларга янги нафас бағишлашмоқда.

   Хулоса қилиб айтганда, тасвирий санъат инсон ва жамиятнинг руҳий бойлиги, маданий мероси ҳисобланади. Уни асраш ва ривожлантириш — ҳар биримизнинг муқаддас бурчимиздир.

Сайфуллоева Раъно

18- мактаб укитувчиси

         Ilm maskani  bo'lmish  maktab  hayoti har bir inson  hayotida  alohida  o'rin tutadi .Bola bog'chada o'ynaydi,rasm chizadi ,she'r yodlaydi ammo bolalarcha  fikrlar bilan qabul qiladi ,maktabda esa bola shaxs bo'lib shakllana boradi, mustaqil yaxshi yomonni ajrata oladigan ,yangi bolalarcha g’oyalar bera oladigan ma'lum  ilmga tayangan holda ixtiro qiladigan shaxsga aylanadi. Har tomonlama yetuk inson bo'lib yetishish uchun  davlatimiz ,mehribon prezidentimiz say harakatlari bilan bugungi kunda har bir ziyo maskanida  muhim shart sharoitlar yaratilgan. Bugungi kun o'quvchisi bo'lgim keladi goho. Uchquduq tumanida joylashgan 18- sonli umumiy o'rta ta'lim maktabi ostonasiga qadam qo’yar ekanman  bundan 3  yillar avvalgi  holat beixtiyor ko'z o'ngimdan o'tadi  singan stullar,har xil og'ir partalar ,sinfxona polining  teshiklari ,ayniqsa qishda sovuq havoda  kurtkalarda o'tirib o'qiganmiz,qo'llarimiz sovuqdan muzlab qolardi. Shuni alohida ta'kidlab o'tmoqchiman men shu maktabning sobiq o'quvchisiman. Hozirgi kunda maktab direktori Allanova Gulbahor Eskabulovna  rahbarligida maktab zamonaviy  jihozlangan ,har bir sinfda zamonaviy partalar ,pardalar,gilamlar ,tabiyi gullar ,zamonaviy Televizorlar ,kompyuterlar ,kondisionerlar, mavjud. Maktab o'quvchilari I- smenada dars olib boradilar ,maqsad dars tugagach  har bir fandan Fan to'garaklari ish olib boradi ,sport,tikuvchilik ,rassomlik va musiqa to'garaklari hamisha o'quvchilar bilan gavjum. Musiqa xonasi   yangi tavsiyalar asosida jihozlangan ,yumshoq yostiqli o' rindiqlar  bolalar uchun qulaylik yaratadi. O'qituvchilar xonasi ,oshxona tadbirlar zali ,maktab hovlisida yashnab turgan gullar  bahri dilingizni ochadi .Imkoniyatlar va mehnat katta yutuqlar poydevori sanalganidek  o'quv yili davomida  muvaffaqiyatlar e'tirofga arzigulikdir.

  --Men juda ham xursandman - quvonchini yashirmaydi ustoz- o'quvchilarimiz kimyo ,fizika,matematika ,ingliz tili ,onatili va adabioti ,tarix fanlaridan sertifikatga ega bo'ldilar -bu talabalikka   bir qadamdir ,Ro'ziyev Durbek  kimyo fanidan 100% yechgan ,umid qilamanki o'tgan yili 89% oliy o'quv yurtlariga o'quvchilarimiz kirgan bo'lsalar joriy yilda 95-100% ni tashkil qiladi- Birdamlik ,hamjihatlikda gap ko'p,xalqimiz tarixdan mehr muhabbatga tayanadi .O'z kasbiga ,o'quvchilariga mehr bergan ustozimiz tashabbuslari bilan "Direktor stipendiyasi " sentayabr oyida joriy qilingan edi ,har oyda 3 nafar a' lochi ,odobli  ,tashkilotchi o'quvchilar tanlab olinadi va mukofot topshiriladi ,raqobat bo'lsa yutuqlar rivojlanadi  deganlaridek o'quvchilar do'stona bellashib harakat qiladilar .

                                       Malikova Malohat

Oliy toifali Magistr Ingliz tili o’qituvchisi

 

    Учқудуқ тумани олис чўл ҳудудида жойлашган бўлиб чорвачиликка ихтисослашган туманлардан ҳисобланади. Туманда асосан чорвачиликнинг қўйчилик, қорамолчилик, йилқичилик, туячилик тармоқлари кенг ривожланган. Учқудуқ туманида бугунги кунда 71 та чорвачилик фермер хўжаликлари ва 30 дан ортиқ чорвачилик МЧЖ лари фаолият юритмоқда.

   Чорва мол бош сонлари: 2025 йил биринчи чоракда  барча тоифа хўжаликларда йирик шоҳли қорамоллар жами  5294  бошни,  қўй  ва  эчкилар    134 078  бошни,  отлар жами 4526 бошни,  паррандалар  эса жами 20558 бошни;

    Чорвачилик маҳсулотлари: барча тоифа хўжаликларда
3198 тонна (тирик вазнда) гўшт,  соғиб олинган сут 1311 тонна,  олинган тухум 326  минг дона, ва олинган қоракўл терилар эса 23594 донани ташкил этиб, қишлоқ хўжалигининг ўсиш суръати 105,6 % ни ташкил этди.

   Учқудуқ туманида жорий йилда умумий қиймати 21 млрд 400 млн сўмлик 17 та лойиҳалар шакллантирилди. Шундан қиймати 3 млрд 800 млн сўмлик туячилик бўйича 3 та лойиҳа, қиймати 6 700 млн  сўмлик йилқичилик бўйича 5 та лойиҳа, қиймати 10 900 млн сўмлик қўйчилик бўйича 9 та лойиҳалар шакллантирилган ва тармоқ жадваллари ишлаб чиқилган ҳамда йил якуни билан жами 34 та янги иш ўринлари яратилиши кўзда тутилган бўлиб, ушбу лойиҳаларнинг бугунги кунда 7 таси ишга туширилган бўлиб
14 та янги иш ўринлари яратишга эришилди.

Чорва мол бош сонларини кўпайтириш чорвачилик маҳсулотлари ҳажмини ошириш Жорий йилда 70 та фуқароларга 1 млрд 800 млн сўмдан ортиқ имтиёзли кредитлар ажратилиб 70 нафар фуқаронинг бандлиги таъминланди.

Бундан ташқари қишлоқ хўжалиги соҳасида иш ўринларини яратиш, аҳоли бандлигини таъминлаш ҳамда соҳада норасмий бандлик улушини қисқартириш бўйича жорий йилда Учқудуқ туманида жами 103 та янги иш ўринларини яратиш режалаштирилган бўлиб, биринчи чорак якуни билан 93 та янги иш ўринларини яратиш белгиланган бўлсада бугунги кунда ушбу кўрсатгич 142 тага етказилиб 158,0 фоизга бажаришга эришилди.

    Ўрмон хўжалиги бўйича:

   Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2022 йил
18 январдаги “Орол денгизининг суви қуриган тубида ва оролбўйи ҳудудларида “яшил қопламалар” – ҳимоя ўрмонзорларини барпо этишнинг қўшимча чора- тадбирлари тўғрисида”ги 31-сонли қарорига асосан Учқудуқ туманида 2022-2026 йилларда 100 минг гектар майдонда
“яшил қопламалар” – ҳимоя ўрмонзорларини барпо этиш режалаштирилган.

Туман Давлат ўрмон хўжалиги бўлими томонидан 2025 йилда 28 минг гектар майдонга “яшил қопламалар” ҳимоя ўрмонзорлари барпо етиш ва 125 тонна ўруғ жамғариш реалаштирилган бўлиб бугунги кунда 35 тонна саксовул уруғлари йиғиб олинган.

   

      Д.Астанов

Туман ҳокими ўринбосари 

 

 

 

 

      Tadbirkorlari diqqatida!  O'zbekiston Respublikasining 2021-yil 22- apreldagi 684 sonli "Davlat xaridlari to'g'risida' gi qonuniga asosan, sizlarni tuman hududida joylashgan Maktabgacha ta’lim tashkilotlariga 2025- yil iyun oyi uchun sifatli oziq-ovqat mahsulotlari yetkazib berish maqsadida tuman Maktabgacha va maktab ta’limi bo‘limi, tadbirkorlardan pochta orqali tijorat taklif taqdim etishini E'lon qiladi.


Non va non mahsulotlari, 
Yorma, makaron mahsulotlari;
meva, quruq meva mahsulotlari;
Sut va sut mahsulotlari; 
Myusli probiotik,
Poliz mahsulotlari;
Go‘sht va go‘sht mahsulotlati hamda boshqa oziq-ovqat mahsulotlari uchun olinadi. 

    Murojat uchun telefonlar; 
    +998995753477

   Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2021-йил 8-июндаги “Ер муносабатларида тенглик ва шаффофликни таъминлаш, ерга бўлган ҳуқуқларни ишончли ҳимоя қилиш ва уларни бозор активига айлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ-6243-сон Фармони билан бошланган ер муносабатлари соҳасидаги ислоҳотларни изчил давом эттириш мақсадида:

   2024 йил 6 сентябр куни “Тадбиркорлик ва шаҳарсозлик фаолиятини амалга оширишда ер ресурсларининг инвестициявий имкониятларидан самарали фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ-135-сонли Фармони қабул қилинди ва унда қуйидагилар белгиланди.

а) қишлоқ хўжалигига мўлжалланмаган ер участкаларини мулк ҳуқуқи ёки ижара ҳуқуқи асосида, қишлоқ хўжалигига мўлжалланган ер участкаларини ижара ҳуқуқи асосида сотиб олиш қийматини қуйидаги шартларда ҳар ойда тенг улушларда, қолдиқ суммага Марказий банкнинг асосий ставкасида фоиз ҳисоблаган ҳолда бўлиб-бўлиб тўлашга рухсат берилди, бунда:

    - Тошкент, Нукус шаҳарлари ва вилоятлар марказларида3 йил давомида камида 35 фоиз миқдорида дастлабки тўловни ўн беш иш кунида амалга ошириш шарти билан;

- бошқа аҳоли пунктларида5 йил давомида камида 15 фоиз миқдорида дастлабки тўловни ўн беш иш кунида амалга ошириш шарти билан;

- 4- ва 5-тоифалардаги туманларда эса 10 йил давомида камида 15 фоиз миқдорида дастлабки тўловни ўн беш иш кунида амалга ошириш шарти билан бўлиб-бўлиб тўлашга рухсат берилади.

б) барча турдаги ер участкаларининг қиймати ўн беш иш кунида тўлиқ тўланган тақдирда, жами суммага нисбатан 20 фоиз чегирма берилиши белгиланди. (бундан бошланғич нархи 50 фоиздан ортиққа пасайтирилган ер участкалари мустасно).

    Жойлардаги ҳокимликларга саноат зоналари, аҳоли пунктлари ҳудудларининг қисмлари, хусусан, янги барпо этиладиган кўп квартирали ва якка тартибдаги уй-жой массивлари, савдо ва хизмат кўрсатиш мажмуалари ҳудудларини шаҳарсозлик жиҳатидан режалаштириш ишларига белгиланган шартларга мувофиқ лойиҳа ташкилотларини энг яхши таклифларни танлаш асосида жалб қилиш ҳуқуқи берилади.

   Бугунги кунда Навоий вилоятида ушбу Қарорга асосан 2280 та тадбиркорлик учун ер участкалари савдода мавжуд бўлиб, шундан Томди, Конимех ва Хатирчи туманларидаги савдода турган ер участкалари 120 ой муддатга, Кармана, Навбаҳор, Қизилтепа, Учқудауқ туманлари хамда Зарафшон шаҳридан савдога чиқарилган ер участкаларини 60 ой муддатга булиб тўлаш имконияти билан аукцион савдоларидан олиш мумкин.

  Шунингдек Фармонга кўра, хусусий инвесторлар ташаббуси билан янги массивларни барпо этишда ер участкаларига бўлган ҳуқуқлар белгиланган асосий шартларга мувофиқ расмийлаштирилади.

Бунда, хусусий инвесторга тегишли ер участкалари ҳамда улар оралиғида жойлашган кўп квартирали уйларга туташ ерлар ва умумий фойдаланишдаги ерлар Кўчмас мулкни бирлаштириш ва унинг янги чегараларини белгилаш далолатномаси асосида ягона ер участкасига бирлаштирилади.

Қишлоқ хўжалигига мўлжалланмаган ер участкаларини мулк ҳуқуқи, ижара ҳуқуқи ва доимий фойдаланиш ҳуқуқи билан янгидан ажратишда белгиланган асосий шартлар асосида мазкур ер участкасида бино ва иншоотларни лойиҳалаш, қурилишни бошлаш ва якунлаш ҳамда объектни фойдаланишга топшириш муддатлари мажбурий равишда кўрсатилади.

  Янги реализация қилинган ер участкаларига нисбатан объектни фойдаланишга топшириш даврига тенг бўлган, бироқ 3 йилдан кўп бўлмаган муддатда ер солиғи ставкаси 50 фоиз миқдорида қўлланади.

 

Агзамов Акмал

“Электрон онлайн аукционларни ташкил этишАЖ

Навоий вилояти вакили  

Page 1 of 229

Uchquduq tumani

Tuman markazi - Uchquduq shahri.Tumanning tuzilgan vaqti – 1982 yil 22-aprel. Territoriyasi – 4663 ming2 km. Tuman markazi Navoiy viloyati markazigacha bulgan masofa – 300 km. Aholisi - 37028 ming kishi

Qisqacha ma'lumot

Aloqada bo'ling

  Email: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
  Telefon: (+99879)222-00-05-101
  Telefon: (+99879)222-00-05-102
  Faks: (0436) 593-11-01
  Manzil: Navoiy viloyati, Uchquduq tumani, Amir Temur ko‘chasi, 28-uy

Ijtimoiy tarmoqlarda: