Bugungi kunda “Soliqchi-ko‘makchi” tamoyili asosida davlat soliq xizmati organlari tomonidan tadbirkorlar huzuriga borgan holda ularning muammolarini o‘rganib, ijobiy hal etishga alohida e’tibor qaratilmoqda.
Xususan, 2022-yilning 9- oyi davomida Uchquduq tumanidagi 1031 ta korxonalarning muammolari batafsil o‘rganildi. Natijada, soliq xizmati organlari xodimlari ko‘magi bilan 365 ta muammolar ijobiy hal etildi. Bugungi kunda boshqa tashkilotlar bilan bog‘liq masalalar qat’iy nazoratga olinib, hamkorlikda hal etish choralari ko‘rilmoqda.
Shuningdek, o‘rganishlar davomida soliq turlari bo‘yicha 122 ta xolat bo‘yicha subyektlarning 627600000 so‘m mavjud ortiqcha to‘lov summasi qaytarib berildi. 166- ta xolat bo‘yicha subyektlarning 193700000 so‘m mavjud ortiqcha to‘lov summasi xisobidan boshqa soliq turlari bo‘yicha qarzdorligiga o‘tkazilib singdirildi.
Ta’kidlash o‘rinliki, bugungi kunda soliq to‘lovchilarga qulayliklar yaratish maqsadida elektron xizmatlar ko‘rsatish ko‘lamining yanada kengaytirilayotgani muhim omil bo‘lmoqda. Bugungi kunga qadar tumanda “E-ijara” avtomatlashtirilgan dasturiy mahsuloti orqali 15 ta shartnomalar ro‘yxatga olindi. “E-aktiv” avtomatlashtirilgan dasturiy mahsuloti bo'yicha tushuntirish ishlari olib borilmoqda.
Darhaqiqat, Prezidentimiz ta’kidlaganlaridek, soliq to‘lovchilarga haqiqiy ma’noda ko‘makchi, o‘rgatuvchi bo‘lish soliq organlarining bosh vazifasiga aylanmoqda.
Masalan, joriy etilgan qator soliq imtiyozlari, soliq yuki va turlarining kamaytirilganligi to‘g‘risida tadbirkorlar o‘rtasida olib borilayotgan tushuntirish-targ‘ibot ishlari natijasida 30 ta norasmiy ish o‘rinlari qonuniylashtirildi. Muhimi, fuqarolar muqim ish o‘rinlariga ega bo‘ldi.
Bugungi kunda qo‘lida hunari bor yoki uyda yakka tartibda ma’lum faoliyat bilan shug‘ullanib kelayotgan fuqarolarimiz talaygina. Ularning o‘zini o‘zi band qilishi, ish stajiga ega bo‘lishi uchun soliq xizmati organlari tomonidan doimiy ko‘mak ko‘rsatib kelinmoqda. Jumladan, joriy yilning avgust oyi yakuni bilan tumanda 1450 nafar fuqarolar o‘zini o‘zi band qilish tizimi orqali ro‘yxatdan o‘tib, muayyan faoliyat turlari bilan muntazam shug‘ullanib kelmoqda. Eng muhimi, ularning 200 nafarini 30 yoshgacha bo‘lgan yoshlar tashkil etadi.
Hurmatli soliq to‘lovchilar! Biz soliq xizmati organlari xodimlari sizlarning muammolaringiz qonuniy hal etish, faoliyatingiz davomida yuzaga kelgan barcha tushunmovchiliklarga yechim topishda doimiy ko‘mak berishga tayyormiz.
Quturish – hayvonlar va odamda uchraydigan, asab tizimining og’ir shikastlanishi bilan kechadigan hamda o’lim bilan yakun topadigan o’ta xavfli yuqumli virusli kasallikdir. Odamlar uchun kasallik manbai bo’lib: quturgan uy hayvonlari - it, mushuk, sigir, ot, eshak, cho’chqa, yovvoyi hayvonlardan – chiyabo’ri, tulki va boshqalar, hisoblanadi. Odamlarga quturish kasalligi 90-95 % holatlarda itlardan yuqadi.
Kasallik odamga qanday yuqadi?
Odamga quturish kasalligi shu kasallikka chalingan hayvonlarning tishlashi, tirnashi, tishlarining qadalishi, shuningdek, jarohatlangan teri va shilliq qavatlariga so’lagi tushishi paytida yuqadi. Kasallik o’ta og’ir kechib, doimo o’lim bilan tugaydi.
Quturish kasalligiga chalingan hayvonlarda kuzatiladigan belgilar :
-hayvon tajovuzkor bo’lib, duch kelgan hayvonlar va odamlarga tashlanadi, tishlashga, tirnashga harakat qiladi;
-yorug’likdan qo’rqadi, qorong’u joyga kirib olishga harakat qiladi, egasi chaqirganida oldiga kelmaydi;
-ovqatlanishdan bosh tortadi, to’g’ri kelgan jismlarni og’ziga solib, yutadi, keyinchalik yutunishi qiyinlashadi, og’zidan juda ko’p so’lak oqadi, bezovta bo’ladi, tovushi bo’g’ilib yo’qola boshlaydi va orqa oyoqlari yurmay qoladi, ya’ni falajlanish holatlari kuzatiladi.. Hayvonlarda ham kasallik o’lim bilan yakun topadi.
Siz agar it va boshqa uy hayvonlaringizda kasallikning shunday belgilarini kuzatsangiz, darhol veterinariya vrachiga murojaat eting!
Yodingizda bo’lsin!
-Itni doimo bog’langan holda saqlash, ko’chaga olib chiqilganda tumshuq tasmasini taqish, itni tunda ko’chaga chiqarib yubormaslik va ko’chada qarovsiz qolishi hamda yovvoyi hayvonlar bilan muloqotda bo’lishiga yo’l qo’ymaslik kerak;
-Farzandlaringizni qarovsiz qolgan va begona itlar bilan o’ynashiga hamda ularni uyga olib kelishiga aslo yo’l qo’ymang;
-Itni o’z vaqtida hududiy veterinariya idoralariga olib borib, ro’yxatdan o’tkazish, har yili uni veterinariya ko’rigidan o’tkazib, quturishga qarshi emlatish zarur.
Agar, Sizni hayvon tishlasa so’lagi jarohatlangan teri va shilliq qavatingizga tushsa, unda Siz zudlik bilan tibbiy yordamga murojaat qilishingiz hamda mutaxassis vrachning tavsiyasiga ko’ra, quturishga qarshi o’z vaqtida va to’liq emlanishingiz kerak.
Uchquduq tuman SEO va JS bo'limi.
Muallif: N.Adizova.
Tumanda 2022-yil 8 oy davomida yangi ish o‘rinlarini tashkil etish va aholi bandligiga ko‘maklashish prognoz parametrlari rejaga nisbatan ijrosi to‘g‘risida
Uchquduq tuman mahalliy byudjetining 2022-yil 2-choragida daromadlarning rejadan orttirib bajarilgan qismi hisobidan ajratiladigan mablag‘lar to'g'risida ma'lumot
“Saxovat va ko‘mak”, “Ayollar daftari” va “Yoshlar daftari” jamg‘armalari mablag‘larining shakllanishi va ishlatilishi to‘g‘risida ma'lumot
Uchquduq tumanida jamoatchilik tomonidan ovoz berish jarayonining 2-mavsum yakunlariga ko‘ra eng ko‘p ovoz to‘plagan takliflarni saralab olish hamda jamg‘arma mablag‘laridan moliyalashtiriladigan tadbirlar to‘g‘risida ma'lumot
Фуқаролар ташаббуси жамғармасидан жамоатчилик фикри асосида шакллантирилган тадбирларни молиялаштириш учун йўналтирилган маблағлар юзасидан маълумот
Президентимизнинг шу йил 18 март куни тиббиёт соҳаси вакиллари билан ўтказган очиқ мулоқотида белгилаб берилган вазифалардан келиб чиққан ҳолда Навоий вилояти Учқудуқ туманидаги узоқ овулларда ихчам ва қулай тиббиёт масканлари фаолияти йўлга қўйилмоқда.
Аҳолига кўрсатилаётган тез тиббий хизмат сифатини яхшилаш ва тиббий хизматни аҳолига яқинлаштириш мақсадида туманнинг 4-секторига қарашли “Шалхар” овул фуқаролар йиғинидаги “Контай” овулида маҳалла тиббиёт пункти фаолият бошлади. Очилиш маросимида туман ҳокими С.Хамроев, туман ДСИ бошлиғи, 4-сектор раҳбари Ў.Шодиев, тиббиёт ходимлари кенг жамоатчилик вакиллари ҳамда овул нуронийлари иштирок этди.
– Президентимизнинг жорий йилнинг 18 март куни тиббиёт соҳаси вакиллари билан ўтказган очиқ мулоқотида белгилаб берилган вазифалардан келиб чиққан ҳолда туманнинг узоқ ҳудудларида ана шундай маҳалла тиббиёт пункти очилмоқда, –дейди туман тиббиёт бирлашмаси раҳбари Хуршид Шукуровэ – Ушбу тиббиёт шохобчалари (контейнер)нинг фойдаланишга топширилиши аҳолининг узоғини яқин қилмоқда. Учқудуқ туманининг олис “Бузаубай” овулида, “Геологлар” қўрғонида ҳамда “Контай” овулида жами 3 та маҳалла тиббиёт пунктлари фаолияти йўлга қўйилди. Муҳими, ушбу пунктлар аҳоли қатновига қулай бўлган жойда барпо этилмоқда.
Рақамларга мурожаат қиладиган бўлсак, “Бузабай” овулида жами 205 нафар аҳоли истиқомат қилади. Аҳолига хизмат кўрсатиш радиуси 120 километрни, “Контай” овулида эса 48 нафар аҳоли яшайди, хизмат кўрсатиш радиуси эса 35 километрни ташкил этади. “Геологлар” қўрғонидан энг яқин тиббиёт муассасасигача бўлган масофа 20 километрни ташкил этади.
-Биргина жароҳатга дори қуйиб боғлаш ёки бўлмаса врач тавсиясига асосан укол олиш учун ҳам сарсон бўлиб бир неча юз чақирим наридаги тиббиёт масканига қатнардик. Эндиликда бунга ҳожат қолмади. Дўхтирхона бир қадам жойда. Керакли вақтда зарур муолажа олиш мумкин. Шундай шароит яратилганининг ўзи одамга руҳий кўтаринкилик бераркан, - дейди контайлик Нинагул опа Назарова.
Ихчам ва қулай тиббиёт (контейнер) пунктини фойдаланишга топшириш маросимида контайликларнинг қувончи чексиз. Айниқса аёллар, оналар хурсанд. Нуронийларнинг қўли дуога очилди. Чекка ҳудуд демасдан, шу манзилга ҳам эътибор қаратилаётгани, инсон қадри тамойили аҳоли турмушида ўз ифодасини топиб, ислоҳотлар олис овуллар ҳаётига ҳам кириб келаётганига шукроналар айтишди.
УЧҚУДУҚ ТУМАН ҲОКИМЛИГИ АХБОРОТ ХИЗМАТИ
Самарқандда бўлиб ўтган Шанхай Ҳамкорлик Ташкилоти саммити доирасида бир қатор битимлар имзоланди
ШҲТ давлатлари ўртасида туризм соҳасидаги ҳамкорликни ривожлантириш тўғрисида битим имзоланди
Туризм ривожланиши учун қулай шарт-шароитлар яратиш ва хорижий давлатлар аҳолисини ўзаро бир-бирларининг маданий ҳаёти билан янада яқинроқ ва яхшироқ таништириш мақсадида ШҲТга аъзо мамлакатлар — Ҳиндистон, Қозоғистон, Хитой, Қирғизистон, Покистон, Россия, Тожикистон ва Ўзбекистон томонидан туризм соҳасидаги ҳамкорликни ривожлантириш тўғрисида битим имзоланди.
ШҲТнинг кенг майдони ва жуда кўп аҳолини қамраб олиниши инобатга олинса, туризм борасидаги ҳамкорлик ҳар бир давлатнинг туризм соҳаси ривожланишига хизмат қилиши қайд этилди.
Туризм ва маданий мерос вазири ўринбосари Ботир Шаҳриёров ушбу битим ШҲТга аъзо давлатлар ўртасидаги ҳамкорликни янада кучайтириши ва мустаҳкамлашини таъкидлади.
«Битимга кўра, томонлар ШҲТга аъзо давлатларнинг иқтисодий ва сайёҳлик салоҳиятини ривожлантириш, шунингдек, томонлар давлатлари халқларининг тарихи, маданияти, табиати ва анъаналари билан яқиндан танишиш мақсадида туризм соҳасидаги ҳамкорликни кенгайтиришга ҳисса қўшадилар», — деди у.
Таъкидлаш керакки, битимга кўра давлатлар туризмни ривожлантириш йўлида доимий ҳамкорлик қилишга келишиб олган.
Навоий вилояти маҳалла хайрия жамоат фонди Вилоят бошқаруви раиси ҳамда Учқудуқ туман ҳокимлиги, Спортни ривожлантириш бўлими, Учқудуқ туман Спорт мактаби, Туман маҳалла ва нуронийларни қўллаб-қувватлаш бўлими томонидан Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020-йил 30-октабрдаги «Соғлом турмуш тарзини кенг татбиқ этиш, оммавий спортни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПФ-6099-сон фармони ижроси таъминлаш мақсадида спортнинг Кураш туридан «Палвонлари кўп юрт қудратли бўлур» шиори остида 2022-йил 17-центабр куни туманимиздаги «Орзу истироҳат боғи»да «Кураш» спорт мусобақаси 60, 66, 73, 81, +90 кг вазн тоифасидаги полвонлар иштирокида Туман миқёсида юқори савияда ташкиллаштирилди. Мусобақа ғолибларини Навоий вилоят Маҳалла Хайрия жамоат фонди вилоят бошқарув раиси Ф. Солиев ҳамда Туман ҳокими С.Хамроевлар мутлоқ чемпион бўлган полвонларга қимматбаҳо эсдалик совғаларини топширди.
More...
Яхшилик, хайр-саховат, меҳр-оқибат, силаи-раҳм каби улуғ фазилатлар доимо инсонга зийнат бўлиб келган. Бундай олижаноб хислатларни ўзида мужассам эта олган инсонгина эл-юртнинг оғирини енгил қила оладиган фазилатли шахс ҳисобланади. Бинобарин, инсон эзгулик йўлида саъй-ҳаракат қилса, умрига, ризқига барака киради, ҳаёти осуда, қалби хотиржам бўлади.
Худди шундай фазилатлар халқимизнинг азалий қадриятига айланиб, ота-боболаримиз, момоларимизнинг жасорати, ҳиммати ва имон-эътиқоди ҳамда ҳаёсида ўз аксини топган. Мазкур умуминсоний қадриятлар муқаддас Ислом динининг асосий манбалари – Қуръони Карим ва ҳадисларда кўп бора таъкидланган. Хусусан, Аллоҳ таоло Қуръон каримда: «Эҳсон-яхшиликнинг мукофоти-фақат эҳсон ва эзгулик бўлажак», деб ўзгаларга яхшилик қилувчиларга дунё ва охиратда улкан мукофотлар борлигини маълум қилган.
Aна шу каби эзгу амаллар Учқудуқ туманида ҳам амалга оширилиб келинмоқда. Куни-кеча Учқудуқ туман ҳокими С.Хамроев раҳбарлигида “Қизилқум” жомеъ-масжиди имом-хатиби А.Турдиев, “Қанарбай ота” жамоат фонди раиси Н.Тишқанбаев ва бошқалар “Қанарбай ота” зиёратгоҳида бўлишди. Бу ерда ўтганлар хотирасига шу манзилу маконда мангу қўнми топган Қанарбай ота хотирасига Қуръон оятларидан тиловат қилинди. Яратгандан, Ватанимизга тинчлик, халқимизга фаровонлик, осмонимизга мусаффолик, соғ-омонлик сўраб дуо қилдилар.
Зиёратгоҳ кушхонасида хайрия тариқасида 2 та қўй сўйилиб, пакетларга жойланди. “Йўлчилар” ОФЙ истиқомат қилувчи кам таъминланган ва ижтимоий ҳимояга муҳтож оилаларга мазкур гўшт маҳсулотлари хайрия қилинди.
Баҳодир Каримов,
Учқудуқ туман ҳокимлиги дин ишлари бўйича бош мутахассис.
2022 йил биринчи ярим йиллигида Учқудуқ туман маҳаллий бюджетининг қўшимча манбалари ҳисобидан харид қилинган товарлар ҳамда хизматлар, қурилиш реконструкция қилиш ва таъмирлаш ишлари олиб борилаётган обектьлар рўйхати, шунингдек, қурилиш-таъмирлаш ишларини молиялаштирилиши тўғрисида маълумот
Фуқаролар ташаббуси жамғармасидан жамоатчилик фикри асосида шакллантирилган тадбирларни молиялаштириш учун йўналтирилган маблағлар юзасидан маълумот
Фуқаролар ташаббуси жамғармаси маблағларини шакллантирилиши юзасидан маълумот